Pre dve godine sam savetovao jednog direktora, koji je vodio tim od 6 žena. Jedanput na dan su sedeli 15 minuta na zajedničkoj kafi. Na tim sastancima su žene veselo čavrljale, dok je on mrzovoljno i u tišini pio svoju kafu.
Pitao sam ga: „Što ne učestvujete u razgovoru?“
On: „To su ženske priče. Ne interesuju me.“
Ja: „Razumem to. Ali ste zainteresovani za postizanje zajedničkog cilja. Ako želite da poboljšate odnos sa članovima tima, trebalo bi da iskoristite mogućnost svakodnevnog razgovora.“
On: „O čemu da pričam? Te ženske priče me ne interesuju!“
Ja: „Nema potrebe bilo šta da pričate. Slušajte i postavljajte pitanja.“
Sledeće nedelje je došao sav ozaren.
„Ne mogu da verujem! Umesto 15 minuta smo sedeli ceo sat. Samo su čekale da im obratim pažnju i da razgovaraju sa mnom. Smejali smo se. Zabavljali smo se. Još nikada nismo imali tako dobru atmosferu!“
Pre neki dan sam ga slučajno opet sreo. Namignuo mi je i rekao:
„Od onda se sve promenilo. Hvala.“